Sama reč insomnija potiče iz latinske reči koja znači „bez sna“. Može se manifestovati kao potpuna nemogućnost spavanja, ali i kao loš kvalitet sna. Simptome nesanice osetilo je, barem u nekom periodu života, više od polovine odraslih osoba. Svi smo se nekada prevrćali po krevetu tokom noći, bezuspešno pokušavajući da zaspimo.
Nesanica je jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog čoveka koji je izložen konstantnom pritisku modernog društva. Prilagođavanje užurbanom životnom ritmu često narušava biološku ravnotežu i organizaciju ljudskog tela. Ovaj poremećaj spavanja definiše se kao nezadovoljavajući kvalitet ili kvantitet sna koji traje duže vreme. Dakle, ne odnosi se na prolazne probleme sa snom usled promene uslova spavanja ili stresnih situacija.
Odrasle osobe spavaju u proseku 6–8 sati noću, ali postoje i oni koji spavaju kraće ili imaju dvofazni san – popodne i noću. Nije važna samo dužina sna, već i njegov kvalitet – odmarajući i prijatan san je suprotnost neadekvatnom ili nemirnom spavanju.
Teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, rano buđenje, jutarnji umor i izostanak osećaja odmorenosti nakon sna, samo su neki od simptoma nesanice. Ovi simptomi negativno utiču na kvalitet života. Pored toga, pospanost, glavobolja, poteškoće s koncentracijom, zamor i osećaj iscrpljenosti tokom dana, kao i problemi u profesionalnom i socijalnom životu, česti su pratioci nesanice.
Nesanica ne mora nužno biti povezana sa zdravstvenim problemima, ali može. Naučnici ističu povezanost insomnije sa depresijom, anksioznošću i napadima panike. Teško je utvrditi šta je uzrok, a šta posledica, jer nesanica može i proizlaziti iz ovih stanja i doprinositi njihovom razvoju. U mnogim slučajevima, nesanica je povezana sa problemima poput stresa, bola ili određenog medicinskog stanja. Tretman osnovnog problema često doprinosi poboljšanju kvaliteta sna.
Brojni saveti mogu doprineti boljem spavanju: obezbeđivanje optimalnih uslova za san – provetrena prostorija, adekvatna temperatura, kvalitetan dušek i krevet, redovna fizička aktivnost, šetnje i zdrava ishrana.
Ako prirodni lekovi i promene u rutini ne daju rezultate, lekari mogu predložiti dodatne tretmane:
- Relaksaciona terapija: Tehnike za opuštanje uma i mišića.
- Ograničenje spavanja: Iako zvuči čudno, smanjenje broja sati sna može pomoći u „resetovanju“ unutrašnjeg sata. Postepeno se povećava vreme spavanja prema uputstvu lekara.
Ponekad je potrebno da naš mozak nauči kada i kako da spava. Ako je nesanica simptom drugog medicinskog problema, lekar može preporučiti tablete za spavanje i istražiti osnovne uzroke. Ako sumnjate da imate problem sa spavanjem, potražite stručnu pomoć. Nedostatak sna je ozbiljan zdravstveni problem, i što pre zatražite pomoć, pre ćete zaštititi svoje zdravlje.