Neke od najčešćih pozicija spavanja su sledeće:

* Mala lopta / ovo je položaj koji podseća na fetusni položaj. Ležite na strani, kolena privučenih prema grudima, savijenih i zatvorenih laktova.
Ovo je jedna od najčešćih pozicija, više kod žena nego kod muškaraca, naročito tokom dremanja. Ovo znači da volite da se osećate sigurno i zaštićeno. Prilično ste osetljivi  i nežni, možda malo i stidljivi.

* Spavate na strani, sa rukama ispred, kao da biste želeli dohvatiti nešto.
Drugi vas vide kao mirnu i pouzdanu osobu. Pažljivi ste i brižni, ali često neodlučni. Međutim, kada nešto odlučite, čvrsto se držite toga. Iako težite tome da budete otvoreni za nova iskustva, vrlo ste sumnjičavi i oprezni. Želite da imate kontrolu nad stvarima, previše obraćajući pažnju na detalje.

* Jarbol ili sveća / spavate na strani, sa rukama pruženim pored tela.
Veoma ste komunikativni i volite da ste u društvu drugih ljudi. Druželjubivi ste, veseli i puni poverenja kada su drugi u pitanju. Drugi vas vide kao energičnu i razdraganu osobu, odanu i upornu, koja misli svojom glavom, a probleme sagledava sa svih strana.

* Na leđima / najviše volite da spavate na leđima , rukama ispruženim sa strane.
Prilično ste rezervisani i uzdržani, ne govorite mnogo. Postavljate visoke standarde sebi i drugima, pa lako možete biti razočarani. Perfekcionista ste i savesni, drugi znaju da se mogu osloniti na vas. Dozvolite sebi da se opustite ponekad.

* Na stomaku / najlepše spavate kada ležite na stomaku, glave okrenute na stranu, rukama zagrlite jastuk.
Druželjubivi ste, volite da ste u kontaktu sa drugim ljudima. Iako imate svoje mišljenje o mnogim stvarima i jasne stavove, osetljivi ste na kritiku i najsigurniji ste u svojoj zoni udobnosti. Držite stvari pod kontrolom, iako vam se ćesto čini da nije tako. Neretko se budite osećajući uznemirenost, a zanimljivo je da među osobama koje spavaju u ovom položaju ima najviše onih koji su skloni piću.

* Anđeo u snegu ili zvezda / ova pozicija izgleda onako kako zvuči. Kao da želite da se protegnete, rukama i nogama rašireni po celom krevetu.
Vaša pozicija zaista govori o vama. Prilično ste otvoreni u svim životnim oblastima. Veoma ste šarmantni i harizmatični. Okruženi ste brojnim prijateljima i pokušavate da budete uvek tu za druge. Prija Vam kada ste u centru pažnje. Volite da spavate – kada bi postojala „igra spavanja“ vi biste je izmislili.

* Kao da se sunčate / spavate na leđima rukama iznad glave ili pod jastukom.
Kao i svi ljubitelji plaže, i vi volite da se opustite i relaksirate. Čine vas srećnim ljudi koji poput vas vole druženje i zabavu, pa ste takvim prijateljima i okruženi. Energični ste, volite uzbuđenje, ali uvek s obe noge čvrsto na zemlji.

* Volite da zagrlite omiljenu igračku, kućnog ljubimca, jastuk ili partnera.
Volite da vam bude udobno, ali ipak su odnosi koje imate sa drugim ljudima, na vrhu liste prioriteta u životu. Osećate bliskost sa drugima i veoma se osetljivi.

The post Šta položaj tela tokom spavanja govori o Vašoj ličnosti? appeared first on Bernarda - Dušeci i kreveti.

Istorija kreveta nije samo priča o nameštaju, već o svedoku istorijskih promena, kulturnih tradicija i tehnološkog napretka. Od prvih ležajeva napravljenih od slame do savremenih ergonomskih kreveta, njegov razvoj otkriva mnogo više nego što bismo na prvi pogled pomislili.

Ovaj tekst istorija dušeka prati razvoj kreveta i pokazuje kako je izgledao nastanak kreveta kroz različite epohe.

Istorija kreveta: početak razvoja

Mudra, stara kineska poslovica kaže: „Na svetu postoje samo dve važne stvari – dobar krevet i dobar par cipela, jer kad nisi u jednom, tad si u drugom.“ Krevet nas prati od početka do kraja života, ali retko razmišljamo o tome ko ga je izumeo i kako je uopšte nastao.

Kaže se da je civilizacija počela onog trenutka kad je čovek seo za sto i legao u krevet. Njegov praistorijski prethodnik bila je prirodna postelja napravljena od naslaga lišća, slame i krzna, čija je osnovna funkcija bila izolacija tela od hladnog i vlažnog tla. Zato su drevne kulture pridavale krevetu posebno značenje, često ga ukrašavajući posvećenim predmetima i simbolima.

Prvi kreveti u drevnim civilizacijama

Istorija kreveta pokazuje koliko su još drevne civilizacije pridavale značaj odmoru i udobnosti.

Prvi kreveti pojavili su se još u mesopotamijskoj civilizaciji, gde su pronađene kuće sa spavaonicama i niskim pletenim ležajevima. U staroegipatskim kraljevskim grobnicama, arheolozi su otkrili tragove luksuznih kreveta sa uzglavljima i umetnutim zlatnim detaljima.

Antička književnost, poput Homerove Odiseje, puna je opisa postelja i značaja koji im je pridavan. Takođe, Rimljani su krevetu davali počasno mesto u svojim domovima, dok su Germani i Sloveni spavali na tvrdim drvenim klupama.

Tokom 12. veka, kreveti su postali udobniji – umesto tvrde podloge koristili su vreće ispunjene slamom ili lišćem. Odatle potiče i reč “madrac”, preuzeta iz arapskog jezika („madrah“), što znači “stvar bačena na zemlju”.

Više o razvoju kreveta kroz istoriju možete pročitati i ovde:
https://en.wikipedia.org/wiki/Bed

Renesansa i barok – period luksuznih kreveta

Nakon vekova jednostavnih i funkcionalnih ležajeva, dolazi era luksuza – italijanska renesansa donosi bogato ukrašene krevete koji postaju simbol prestiža. Ovi kreveti su bili većih dimenzija, sa uzglavljima prepunim duboreza i reljefnih ukrasa. Pojavljuje se i baldahin, najpre skroman, a kasnije raskošan i ukrašen svilenim resama.

Zanimljivo je da je u dobu baroka, boravak u krevetu bio deo dnevnih rituala aristokratije. Kraljevi i plemići obavljali su čak i državne poslove iz kreveta. Luj XIV, poznat kao Kralj Sunce, imao je neverovatnih 412 kreveta! Međutim, veći uticaj na razvoj kreveta imao je Luj XVI, u čije vreme se prvi put pominje „francuski krevet“.

Industrijska revolucija i modernizacija kreveta

Sa dolaskom industrijske revolucije, kreveti više nisu samo za elitu. Masovna proizvodnja donosi nova rešenja, pojednostavljujući dizajn i uvodeći nove materijale.

Početak 20. veka donosi radikalne promene u dizajnu kreveta. Stari stilovi se napuštaju, a oblici i dekoracije postaju jednostavniji. Iako je drvo i dalje dominantan materijal, sve češće se koriste metal, plastika i staklo.

Industrijska revolucija omogućava proizvodnju novih vrsta podloga, uključujući gumu, jutu, čvrsto pletivo i opruge. Savremeni dušeci koriste inovativne materijale, poput elastičnih podloga od drvenih letvica (Latoflex), opružnih jezgara i kombinacija memorijske pene, vune i industrijske vate.

Kreveti današnjice – spoj udobnosti i tehnologije

Danas, kreveti nisu samo mesto za spavanje – oni postaju deo zdravog načina života. Ergonomski dizajn i istraživanja u oblasti ortopedije doprinose razvoju kreveta i dušeka koji pružaju optimalnu podršku telu.

Savremeni potrošači očekuju da krevet bude prostran, zdrav, prozračan i da obezbedi kvalitetan odmor. Zbog toga industrija kreveta i dušeka prati najnovija istraživanja i potrebe kupaca, kombinujući nauku, tehnologiju i estetiku u savršenu harmoniju.

Ovakva evolucija kreveta usko je povezana i sa promenama u materijalima, kao i sa razvojem dušeka.

Istorija kreveta – zaključak

Od jednostavnih ležajeva od slame do inteligentnih dušeka sa senzorima, istorija kreveta odražava razvoj čovečanstva. Danas, kada biramo krevet, možda ne razmišljamo o njegovom istorijskom značaju, ali on ostaje jedno od najvažnijih mesta u našem životu – gde se odmaramo, sanjamo i provodimo trećinu svog vremena.

The post Kreveti i dušeci kroz istoriju appeared first on Bernarda - Dušeci i kreveti.

Stres i nesanica su čest problem koji može ozbiljno narušiti kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje. Ako želite da smanjite stres, u ovom tekstu detaljno ćemo razmotriti kako stres i nesanica utiču jedno na drugo.

Kada je organizam pod pritiskom, telo ostaje u stanju pojačane budnosti, pa uspavljivanje postaje teže, san plići, a buđenje tokom noći učestalije.

Stres je prirodan odgovor našeg organizma na svakodnevne situacije i događaje. Može nas pogoditi emocionalno i fizički, ali i uticati na naše ponašanje. U određenoj meri, stres može biti i pozitivan – pomaže nam da budemo pažljiviji, energičniji i fokusiraniji.

Međutim, previše stresa često dovodi do napetosti i nervoze, što može izazvati probleme sa spavanjem. Zbog toga je važno naučiti kako da upravljate stresom, posebno kada primetite da utiče na Vaš san.

Ako želite da dodatno unapredite uslove za kvalitetan odmor, pogledajte i našu ponudu na stranici Proizvodi.

Kako stres utiče na spavanje

Kada smo pod stresom, telo je u stanju pojačane budnosti. To može dovesti do toga da:

• teže zaspite,
• budite se tokom noći,
• imate plitak i nemiran san,
• ujutru se budite umorni, bez osećaja odmora.

Ako stres traje duže i ne upravlja se na adekvatan način, može se narušiti osećaj ravnoteže, a kvalitet sna može značajno opasti.

Stres i nesanica: najčešći znaci stresa

Najčešći znaci stresa uključuju:

• sniženo raspoloženje,
• probleme sa spavanjem,
• tenziju i napetost,
• osećaj zabrinutosti i unutrašnjeg nemira,
• češće greške tokom obavljanja radnih zadataka,
• pad koncentracije,
• apatiju,
• i druge promene u ponašanju i energiji.

Dugotrajan i intenzivan stres može povećati rizik od različitih zdravstvenih problema. Zato je važno na vreme prepoznati signale i preduzeti korake ka boljem balansu i kvalitetnijem snu.

Za više informacija o stresu i nesanici možete pročitati i preporuke Svetske zdravstvene organizacije (WHO):
https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/stress

Kako smanjiti stres i poboljšati san: praktični saveti

Nekoliko korisnih koraka može Vam pomoći da lakše izađete na kraj sa stresom i omogućite sebi mirniji i zdraviji san.

• Otkrijte šta je za Vas stresno (izvori stresa).
  Prvi korak u „borbi sa stresom“ je da prepoznate šta ga prouzrokuje. Sagledajte svoje dnevne aktivnosti i osećanja u vezi sa njima. Kada identifikujete stresore, lakše ćete preduzeti korake kako biste ih smanjili ili reorganizovali.
• Socijalna podrška.
  Vreme provedeno sa porodicom i prijateljima je veoma važno. Razgovor i deljenje problema sa osobama koje su Vam bliske može značajno pomoći u rasterećenju.
• Praktično razmišljajte.
  Način na koji razmišljamo, šta očekujemo od sebe i od drugih, često određuje kako se osećamo i koliko dobro upravljamo stresom. Dobra vest je da se obrasci ponašanja i reakcije mogu menjati i vežbati.
• Vežbajte.
  Fizička aktivnost ima brojne pozitivne efekte na celokupno zdravlje. Pomaže u oslobađanju napetosti i anksioznosti, doprinosi boljem pamćenju i koncentraciji, a često pozitivno utiče i na motivaciju, samopouzdanje i socijalne veštine.
• Hranite se zdravije.
  Nezdrav način ishrane može dodatno opteretiti organizam. Veći unos prerađenih ugljenih hidrata, masnoća, kofeina i alkohola može povećati nivo stresa, a samim tim i rizik od neželjenih posledica.
• Rasporedite obaveze i dobro se organizujte.
  Previše obaveza i odgovornosti često vodi u hroničan stres. Pokušajte da pronađete slobodno vreme, reorganizujete obaveze i postavite realne prioritete.Takođe, utočište možete pronaći u prirodi. Istraživanja ukazuju na blagotvoran uticaj boravka u prirodi, koji se povezuje sa pozitivnim emocijama i smanjenjem negativnih osećanja.

Zaključak

Ovi koraci mogu pomoći da smanjite stres i nesanicu, a samim tim i da bolje spavate. Međutim, ako imate česte i dugotrajne probleme sa spavanjem, preporuka je da se obratite svom lekaru za stručan savet.

The post Smanjite stres – bolje spavajte appeared first on Bernarda - Dušeci i kreveti.

Nesanica je jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog čoveka koji je izložen konstantnom pritisku modernog društva. Prilagođavanje užurbanom životnom ritmu često narušava biološku ravnotežu i organizaciju ljudskog tela. Ovaj poremećaj spavanja definiše se kao nezadovoljavajući kvalitet ili kvantitet sna koji traje duže vreme. Dakle, ne odnosi se na prolazne probleme sa snom usled promene uslova spavanja ili stresnih situacija.

Odrasle osobe spavaju u proseku 6–8 sati noću, ali postoje i oni koji spavaju kraće ili imaju dvofazni san – popodne i noću. Nije važna samo dužina sna, već i njegov kvalitet – odmarajući i prijatan san je suprotnost neadekvatnom ili nemirnom spavanju.

Teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, rano buđenje, jutarnji umor i izostanak osećaja odmorenosti nakon sna, samo su neki od simptoma nesanice. Ovi simptomi negativno utiču na kvalitet života. Pored toga, pospanost, glavobolja, poteškoće s koncentracijom, zamor i osećaj iscrpljenosti tokom dana, kao i problemi u profesionalnom i socijalnom životu, česti su pratioci nesanice.

Nesanica ne mora nužno biti povezana sa zdravstvenim problemima, ali može. Naučnici ističu povezanost insomnije sa depresijom, anksioznošću i napadima panike. Teško je utvrditi šta je uzrok, a šta posledica, jer nesanica može i proizlaziti iz ovih stanja i doprinositi njihovom razvoju. U mnogim slučajevima, nesanica je povezana sa problemima poput stresa, bola ili određenog medicinskog stanja. Tretman osnovnog problema često doprinosi poboljšanju kvaliteta sna.

Brojni saveti mogu doprineti boljem spavanju: obezbeđivanje optimalnih uslova za san – provetrena prostorija, adekvatna temperatura, kvalitetan dušek i krevet, redovna fizička aktivnost, šetnje i zdrava ishrana.

Ako prirodni lekovi i promene u rutini ne daju rezultate, lekari mogu predložiti dodatne tretmane:

• Relaksaciona terapija: Tehnike za opuštanje uma i mišića.
• Ograničenje spavanja: Iako zvuči čudno, smanjenje broja sati sna može pomoći u „resetovanju“ unutrašnjeg sata. Postepeno se povećava vreme spavanja prema uputstvu lekara.

Ponekad je potrebno da naš mozak nauči kada i kako da spava. Ako je nesanica simptom drugog medicinskog problema, lekar može preporučiti tablete za spavanje i istražiti osnovne uzroke. Ako sumnjate da imate problem sa spavanjem, potražite stručnu pomoć. Nedostatak sna je ozbiljan zdravstveni problem, i što pre zatražite pomoć, pre ćete zaštititi svoje zdravlje.

The post Šta je insomnija? appeared first on Bernarda - Dušeci i kreveti.